23/11/2014

Panta rei


Πάντα ῥεῖ

Sve se menja, sve teče i čak iako mi je delovalo da već dugo stagniram, u poslednje vreme shvatam koliko se promenilo sve oko mene, pa i ja sama; koliko sam napredovala, koliko novog iskustva sam stekla i toliko toga naučila, o životu i ljudima. Kao da sam osnovac i ponovo otkrivam Svet oko nas, što je, kako me je moj mali brat izvestio, jedan od predmeta koje uči, a što se u moje vreme zvalo nekako drugačije. Priroda i društvo? Davno beše.

Ironično, odmah pošto sam napisala post ''Dalje?!'', početkom meseca, sve se istumbalo naglavačke, toliko da me prosto čudi da se do sada nisam navikla na te oštre krivine kojima me život vozi, kao kamion krompira. Drž' šešir, i nagni se ulevo kad ulećemo u serpentinu udesno. Tako nekako, kao kad se vozi bob (rekoh ja, iskusni bober... bobista? Fak.).

Da se razumemo, nisu sve promene loše, daleko od toga, pa tako nije ni ova. Samo je čudno kad shvatiš da opet imaš sposobnost da dišeš, da zapažaš lepe stvari oko sebe, primetiš kose zrake popodnevnog sunca, miris kafe, ukus badema. Živiš ponovo. Tek tako, kao da je neko pritisnuo play dugme na daljinskom. 


Kao Mel Gibson u onom filmu kada ga mali Frodo (okej, Elajdža Vud, ali za mene će uvek biti Frodo) greškom odmrzne nakon 60 godina, pa je sav nesnađen, e, tako i ja. Super je, interesantno, ali opet pomalo čudno. Prošli put kada sam zapažala svet oko sebe, patike sa ''skrivenom platformom'' nisu postojale, Zvezde Granda su išle na Pinku i lepo sam znala koji kanal da preskačem, a twerkovanje nije toliko uzelo maha. Štošta se promenilo, na ovaj ili onaj način, ali, eto, ponovo sam među ljudima, kao da sam izašla iz atomskog skloništa nakon dužeg vremena (molim vas, sprečite me da upotrebim još jednu filmsku analogiju), i moram priznati da mi je lepo. Eto. Kao kada se probudiš posle popodnevne dremke, a napolju još sija sunce, telo i um su se odmorili, a nisi izgubio pojam o tome koliko je sati, koji je vek i sl. Još uvek je dan, a kao bonus dobiješ energy level boost.

Naravno da za ovu moju plus fazi postoji krivac, ako je krivac uopšte prava reč, ali, iskreno rečeno, nemam pojma kako da temi pristupim niti šta o tome da napišem, pa to ostavljam za neki drugi put. Potpuno sam zbunjena, kao bumbar u veš-mašini, ali se budim nasmejana i ponovo pevušim dok pristavljam vodu za čaj, pa razmišljam, ako je početak, odličan je. Kada bolje mućnem glavom i iskristališem reči koje želim da bacim na ovaj virtualni papir, pokušaću što bolje da objasnim kroz šta prolazim, ali za sada je ovo najviše što mogu da dobacim. Novo, nežno, zanimljivo, brbljivo, veselo. Novembar je bio dobar prema meni. 









post signature

6 comments:

  1. Izmamila si mi osmeh,srce mi je brze zakucalo...

    ReplyDelete
  2. Neka ti se ovaj novembar razlije po narednim mesecima :) Obradovala si me neocekivano mnogo ovom tvojom novom energijom :*

    ReplyDelete
  3. Baš mi je drago da si zadovoljnija životom:)

    ReplyDelete
  4. drago mi je, baš se vidi pozitivna energija u svakoj rečenici! želim ti da i dalje sve ide samo na bolje!

    ReplyDelete
  5. :))))))))))))))))) ❤

    ReplyDelete
  6. Predlazem ti da napises knjigu. Tako lepo pises ... Mislim da si svesna da imas dar .

    ReplyDelete