Како боље започети данашњи пост него репликом из цртаног филма са Патком Дачом. Сасвим оправдано, с обзиром на то да је на менију за ручак - пачетина. Нисам вегетеријанац. Ипак, када сам први пут видела печену патку на столу испред себе, онај репић ме је тако асоцирао на Пају Патка. Можда ми се зато није учинила превише укусном. Авај. Јуче је у селу за слободу пало 10 патака. Муж није хтео да ме позове да и ја идем, јер бих вероватно звала ПЕТУ (његове речи), што можда и није далеко од истине. Да поседујем фарму, кокошке, прасићи и све остало би са мном расло, одрасло и било лењо, подгојено, размажено и на крају - маторо. Делује лицемерно кад кажем да могу да једем само животиње које не познајем, али то је истина. Бар знам да месо не праве у супермаркету, као у овом случају:
Но, добро. Као свака добра домаћица, кад-тад сам морала да се сретнем са пачетином или у мом случају патком која лежи на кухињском пулту и чека да ја скупим храброст и направим неко јело од ње. Наравно, да није претходно очишћена (у овом стању не личи превише на слатке, беле, пернате, врцкаве паткице које виђамо по селима (или youtube-у, реалније)) не бих смела ни да се приближим. Звала бих ПЕТУ због себе саме. И што сам једном приликом пробала срну и зеку у истом паприкашу. Стидим се. But they were delicious!
Претраживање интернета ми је помогло да схватим да се пачетина углавном служи са поморанџама, шљивама, рибизлама и сличним воћем. Сумњам да је муж спреман за толико одступање од уобичајене палете укуса. Мој човек воли сланину, кобасице и прасиће у сваком облику. И пасуљ минимум двапут недељно. Патка с рибизлама и медом делује као шок, за његово непце, у најави. Руку на срце, преживео је (и заволео) моје експерименте са кинеском храном (додуше, нисам му спремала кисело-слатко-слане комбинације), импровизације са мексичким рецептима, зачине попут ђумбира, кумина, аниса, па чак и кафу са кардамомом. Можда би патка пуњена печуркама била сигуран избор. Наишла сам и на патку са горушицом, I kid you not. Било би ми жао да то приредим сиротој патки, поред тога што је завршила у рерни, ништа горе од горушице, још кад се догађа ноћу, уф, уф. Добро, де, знам да заправо мисле на слачицу, али ја сам шаљивџија.
Остаје ми само да још мало истражујем и извагам понуђене опције, али пачетина ће бити послужена, на овај или онај начин.
hehehe...ja imam sreću da moj dragi obožava da eksperimentiše sa hranom, raznim kombinacijama i kuhinjama (mada, meso u slatkim sosevima baš teeeeško prolaze kod njega, na moju žalost-ja ih obožavam). A još veću sreću da voli da i sam kuva :)
ReplyDelete