Ја губим ствари. Губим кључеве, минђуше, гумице за косу, књиге и оловке, губим свеске, шнале, дискове, футролице, бочице, шминку и папире. Губим прстење.
Свесна сам да бих са бурмом морала бити пажљивија, али свеједно не бих желела да изгубим вољу за животом ако ми се икада деси да ми бурма нестане - небитно јесам ли је изгубила, неко ми је уз претњу пиштољем у мрачној уличици отео (пу, пу, пу!), појели је мољци или се спонтано дезинтегрисала. Зашто су онда људи спремни да дају читаве гомилице пара на пар бурми? Капирам да ти који те паре поседују, вероватно не држе те исте паре у гомилицама по стану, већ уредно, на картици, али поента је јасна - чему то?
а) Једном се удајем/женим - Океј, али у данашње време свашта можеш да очекујеш, видесмо Наташу и Дачу (eyeroll)
б) Имам гомилу лове и пар К евра ми не значи ништа - Ово је можда једини разлог који могу да поштујем, тешка срца, али поштујем.
в) Хоћу да покажем околини да сам се испрсио/ла за свадбу - нећу ни да коментаришем, нажалост, ово је чест разлог
г) Желим да имам лепу успомену на најлепши дан у свом животу - Хеј, ја се надам да је тај дан само почетак, не бих да ми то буде highlight брачног живота.
д) Заљубљени смо и не жалимо пара да покажемо да се волимо - Волим и ја, ал' не видим што је то туђа брига.
Могла бих да наставим, али се бојим да ће се ово претворити у чисто баљезгање. Данашња мода је да бурме морају да буду златне, али жуто злато је тако passé, сада је бело модни крик; ма ни бело није тако интересантно, ајд' да буде розе итд, итд.
Искрено речено, my humble eyes не разликују превише сребро и бело злато, а жигове одоздо немам навику да гледам, док ја нађем лупу или се прописно зачкиљим соколовим оком... превелика је то гњаважа.
Свесна сам да бих са бурмом морала бити пажљивија, али свеједно не бих желела да изгубим вољу за животом ако ми се икада деси да ми бурма нестане - небитно јесам ли је изгубила, неко ми је уз претњу пиштољем у мрачној уличици отео (пу, пу, пу!), појели је мољци или се спонтано дезинтегрисала. Зашто су онда људи спремни да дају читаве гомилице пара на пар бурми? Капирам да ти који те паре поседују, вероватно не држе те исте паре у гомилицама по стану, већ уредно, на картици, али поента је јасна - чему то?
а) Једном се удајем/женим - Океј, али у данашње време свашта можеш да очекујеш, видесмо Наташу и Дачу (eyeroll)
б) Имам гомилу лове и пар К евра ми не значи ништа - Ово је можда једини разлог који могу да поштујем, тешка срца, али поштујем.
в) Хоћу да покажем околини да сам се испрсио/ла за свадбу - нећу ни да коментаришем, нажалост, ово је чест разлог
г) Желим да имам лепу успомену на најлепши дан у свом животу - Хеј, ја се надам да је тај дан само почетак, не бих да ми то буде highlight брачног живота.
д) Заљубљени смо и не жалимо пара да покажемо да се волимо - Волим и ја, ал' не видим што је то туђа брига.
Могла бих да наставим, али се бојим да ће се ово претворити у чисто баљезгање. Данашња мода је да бурме морају да буду златне, али жуто злато је тако passé, сада је бело модни крик; ма ни бело није тако интересантно, ајд' да буде розе итд, итд.
Искрено речено, my humble eyes не разликују превише сребро и бело злато, а жигове одоздо немам навику да гледам, док ја нађем лупу или се прописно зачкиљим соколовим оком... превелика је то гњаважа.
Што ме доводи до поенте моје приче - шта фали сребрним бурмама? Осим тога што их златари ради профита крију као змија ноге уз фол причу да их људи неће... често не можеш наћи ни пар примерака да видиш како тај раритет, сребро, изгледа. У једној златари нису имали меру за мог драгог, остадоше краћи за 5-6 бројева, у другој нису ни имали сребро, кажу да раде само са златом, у том крају (мој родни град, мнооого гастарбајтера) се само то фура. Ваљда се све своди на оно - шта ће народ да каже.
Е, па народе, причај шта хоћеш, после младиних и младожењиних патика, љубичасте (или црне?) венчанице, једноставне, сребрне бурме ће бити као кварк у свемиру, ситница. А ми ћемо у здрављу да их носимо.
No comments:
Post a Comment