03/05/2013

Post scriptum




Иако сам помислила да више ниједна писана реч из мене неће изаћи, јутрос сам се пробудила са жељом да се против тога борим. Не могу да пишем овде, овде су одложене све моје лепе успомене и не желим да их испрљам тугом и страховима, па сам зато направила нови блог.

Не мислим да ће то ново поглавље у мојој блогерској ''каријери'' бити мрачно и тмурно, можда само мрвицу, али такви нисмо били ни муж ни ја, па се надам да моје писање неће скренути у том правцу. Муж то не би волео. Више желим да са вама поделим ситне кораке којима сваког дана покушавам да изградим своје биће и живот из рушевина у које су се претворили, можда посегнем и за хумором, никада се не зна.

Зато, следи увод у нови живот.

3 comments:

  1. da samo znaš koliko sam puta svraćala na tvoj blog za svaki slučaj, nadajući se upravo ovome. Ne iz sebičnih razloga, mada sam iskreno uživala u svakom tvom postu, a prelistavala sam i one stare iz vremena dok te nisam pratila. Ne ovome sam se nadala samo i isključivo zbog tebe i tvog dizanja iz ruševina i vraćanja sebi. Zato, samo napred...ovo je tvoj put i zajedno ćemo gledati kuda će te voditi.
    Još jednom šaljem pregršt podrške!

    ReplyDelete
  2. Sigurna sam da bi tvoj muz zeleo da krenes ovim putem, zato mi je drago sto citam ove redove. Kako god ovo zvucalo - uz tebe sam.

    ReplyDelete
  3. Svakome treba neki ventil za kanalisanje emocija, u ovom slučaju to je pisanje. Ne znam imaš li trenutno nekog ljubimca, životinju, to je velika uteha.
    Imaš i moju punu podršku.

    ReplyDelete