09/10/2011

Његово величанство, пица-пекач




   Откад је Сунце о'ладило у својој намери да нас спржи као... онај фењер који привлачи комарце и сличне инсекте (немам боље поређење, мрзело ме је да смишљам ново) и време постало нормалније илити хладније, имала сам воље и прилике да се више играм са поклонима које смо муж и ја добили за свадбу. Не кажем да их нисам користила и пре, пробала сам их, али тек сада добијају праву шансу да ме одушеве - и успевају у томе. Нисмо добили ниједан ''глупи'' поклон, сви су нам дошли као кец на десет (или једанаест, у зависности од игре), не знам како сам раније живела без микроталасне, а и муж се слаже - само га приупитајте о његовој новостеченој зависности од кокица, а ту су и нови усисивач, соковник (мислим да само још орахе нисам пробала да претворим у сокић), али и фамозни, у наслову поменути, пица-пекач. Oh, yeah! Наравно, ја не бих била новопечена домаћица да га користим само за пицу, не, не. Ја сам инвентивна, у ''радозналост уби мачку'' стилу, са идејама попут ''шта би још било занимљиво испећи овде'', малтене као гурање прстију у штекер, утичницу, како вам драго, ја волим германизме, подсећају ме на детињство и дедине приче. Оне у којима су се помињале драп, резедо и грао боје, шлафроци, плајвази, астали (провукао се и неки хунгаризам овде) и још понешто. Но, да се вратим на тему.
   Наравно, у почетку сам играла ''на сигурно'', мм и ја смо пробали да испечемо пицу, али смо је на крају допекли у обичној рерни, пошто се испекла само одоздо. Авај, рекоше нам да смо блесави и да не морамо да пекач одврнемо на најјаче, као да желимо да је кремирамо, него да је лагааано печемо, па да појачамо ватру. Сцена друга, чин први, рерна је опет притекла у помоћ. ''Јесте ли направили фино, танко, најтање тесто могуће?'' - Наравно да нисмо, нисмо знали да треба да развијамо кору као за бурек... е, ту нам је дојадило, па сам се идућег дана из куповине вратила са осам (отприлике) врста поврћа, а могуће је да је то био и муж, углавном је он у улози спољног момка, а ја се изговарам неким битним кућним послом, јер, треба да се обучем у нешто пристојно, а то захтева скидање нечег, не непристојног, али не бих да ме ико види у икс-икс-ел мајици до колена и ко зна чему још, мајстор сам да у сопственој кући изгледам као сироче које је одећу наследило од старијег брата, па мало дотеривања, вероватно и чешљање, а кад се већ чешљам, могла бих и мало да средим обрве... углавном, све се то претвори у мукотрпан и дуг процес, па је боље да ја останем код куће, а он ће ионако набацити само ''нешто преко'' и ускочити у патике - и за 5 минута је већ поново код куће.
   Дакле, на списку су шаргарепа, шампињони, тиквице, црни лук, бели лук, парадајз, паприка и могуће је да сам нешто превидела, исецкани и убачени у ПП (пица пекач, не пропагандни програм, нема реклама код мене на блогу, уа рекламе), укључени ''на двојку'', са мааало уља, неизбежном вегетом и свежим зачинима (першун, босиљак). Нисам гајила велике амбиције за тај подухват, поврће к'о поврће, али погрешила сам. Када сам подигла поклопац и видела, омирисала и пробала својих руку дело (тим редоследом), схватила сам да је ово почетак једног лепог пријатељства (Казабланка, наравно).

Не знам зашто ми ово сокоћало упорно окреће слику за 90 степени... нагните главу удесно за прави угао гледања :)


 Чак је и главни месождер, муж, био заинтригиран, а касније чак и одушевљен, врцајући од витамина које је у себе унео. Успех! Можда не умем да направим пицу, али за поврће постајем мајстор. Кромпир је слична прича, са белим луком и рузмарином, мислим да 2 кг нису довољна, јер до сада нисмо имали остатке од ручка, чак се и мачки свиђају, а она воли само свој Whiskas. Да не буде да сам субјективна, јер су само укућани оцењивали моје експерименте, још најмање четворо људи их је пробало - и преживело! И тражило још. Осећам се тако cool када ми ручак успе, нарочито када приволим јачу половину на вегетеријански оброк, при чему не добијам мрмљање и негодовање као одговор.
   Имајући у виду да ћу се ускоро затећи у потпуно новом окружењу, а богме и држави, сигурна сам да ће ПП морати да истрпи још много мојих опита. Медитеранска кухињо, here I come!



П.С. Муж је захтевао да овом тексту додам и то да је на овој слици поврће још увек у пекачу, тј. да је сликано у процесу печења (или како год се зове тај процес, који се испод поклопца одвија) и оно најважније, по његовом мишљењу - да је поврће као испод сача. Ето, и вук сит и овце на броју. :)

4 comments:

  1. Meni ne treba dati PP, ja bih uspela da ga pokvarim, sigurna sam :/
    Komentar pišem inspirisana time što sam čitajući tvoj post uspela da pokvarim nepokvarljivo... Nije do posta, ne brini, hehe :D

    ReplyDelete
  2. Jedno je sigurno..u tvojoj kuhinji nikad nije dosadnO:)

    ReplyDelete
  3. Sta si uspela da pokvaris? :D PP je prilicno jednostavna stvarcica, samo da ne struzes po njemu viljuskama i slicnim orudjem :))

    @Dzoli - nije, bogme, u mojoj glavi to je mesavina vesticije kuhinje i Frankenstajnove laboratorije :D

    ReplyDelete
  4. Ako ima šampinjone - dobro je :)
    Plus imamo isti outfit za po kući :D

    ReplyDelete