Veliko jesenje spremanje

Ne volim promene. Nazovimo to genetikom ili posledicom položaja planeta u trenutku mog rođenja, ali jedna od lekcija koju pokušavam da savladam na svom putu ka ličnom napretku je da nije svaka promena loša. 

Dabome, opekla sam se više puta, i iznenadne promene kod mene nailaze na reakciju poput one ''koga guja ujede i guštera se plaši'', odmahujem glavom, ponavljam: ''Neću!'' u stilu petogodišnjaka koji još čuči unutar mene. Nije to ništa novo, Opirala sam se instalaciji Windows XP, Windows 7 i Windows 8, Inatagramu, suknjama i farbanju kose. Da li sam ih zavolela? Hell yeah! Znam da mi samo treba vremena da se naviknem na novonastalu situaciju. Okej, pričamo o malim stvarima, da ne pomislite da sam se slučajno navikla na titulu udovice. Loš vic, znam. 

Da ne davim isuviše, ovo je samo malecno obaveštenje o promenama koje je moj blog pretrpeo od sinoć, kada sam, powered by cafeine, u stilu duracell zeca do 4 jutros grozničavo preturala po dubinama interneta u potrazi za fontovima, pokušavala da otkrijem koja paleta boja mi se dopada, šta i kako želim da izgleda, a onda shvatih da, šta god uradila, izgledaće bolje nego pre. 

Ovo što trenutno vidite je i dalje work in progress, dodaću i izmeniti još ponešto, pa, ako neko zaluta u ovo ćoše cyberspace-a i primeti nešto čudno, da zna da je sve pod kontrolom... manje-više. 

Jesam li pomenula da ne volim ni CSS? 

Bitna stvar je da sam objedinila sve svoje stare blogove i sada su svi u okviru ovoga, slobodni za čitanje, hronološki, dok ne razvrstam postove po kategorijama, što je dosadnjikav i dugotrajan proces, ali, šta se mora nije teško. Lažem, sram me bilo. Teško je i mrzi me, al' svejedno ću to da odradim. Nadam se da će rezultat biti zadovoljavajuć i da će sve biti pregledno i uredno. To je bar plan. Isto tako sam rekla da ću da skuvati ručak danas i da ću opet napraviti čizkejk, ali da li sam to zapravo uradila? Jok. Jela sam jaje na oko. Važno da sam probala da napravim DIY karmin od voštane boje... neuspešno. 

Cilj je da ovim objedinjenjem svih mojih pisanija dobijem sve na jednom mestu, jer, ne mogu stalno da pišem o teškoćama, a prenošenje osećanja na papir je mukotrpan proces za mene, pa nije ni čudo što retko pišem. Na kraju krajeva, nisam ni svaki dan raspoložena za introspekciju i tmurne misli. Zato sam sve pripojila ovom blogu, pa ako mi se piše recept, pravi nešto u ''uradi sam'' fazonu ili ako rešim da počnem da se bavim haiku poezijom, uvek mogu da dodam još jednu sekciju.

I ne, ne bojte se, neću pisati haiku. ツ