О празницима, слаткишима и још понечему... хик!

У нашој кући празнично расположење је у пуном замаху још средином децембра, јелка је већ окићена (само кићење је процес који траје бар два дана, што због величине јелке, што због тога што сам перфекциониста и сваки украс мора да буде на савршеном месту), ја помахнитало јурим по стану са маказама, папири разних боја ми испадају из руку, лепак и селотејп су на свим могућим и немогућим местима, а на сваких пола сата - сат ниче једна пахуљица или звезда од папира. Никада доста украса! Да се ја питам, сваке године стан би се претварао у снежну бајку, са милион украса који висе са плафона, јастучићи на троседу би били пресвучени у празничне мотиве, на све стране украси, мирис цимета и боровине, а муж би био обучен као патуљак (или елф, како вам драго), са оним опанчићима савијених врхова и капицом са звончићима.

Такође, код нас се славе оба Божића, па је весело до самог краја празника. Потпуно еуфорична, тренутно ми се куповина мајице са принтом ugly Christmas sweater-а чини као сјајна идеја и ако муж ово чита, а знам да чита, ето једног суптилног начина да сазна шта желим као поклон. 

Vardagen

Можда би било паметно направити и целу листу онога што желим, али бих се осећала похлепно, а онда би ме гризла савест и не бих могла да спавам, имала бих још горе подочњаке него сада (виленим ноћу уз Стивена Фраја и QI) и шта би онда било...
Да се вратим на тему - Божић, овај први, зовемо га и католички, иако га, руку на срце, славе и православци, и ја заиста не схватам зашто се ми, у Србији, толико опиремо преласку на Грегоријански календар... користимо га у већини случајева, па када Нову годину чекамо 31. децембра, могли бисмо и Божић 24, тј. 25. Наравно, није лоше имати ни два Божића, па не знам што се уопште буним, зато је боље да пређем на ствар, јер, ово би требало да буде краћи пост у односу на остале, километарске, какве иначе пишем. Слаткиши, алкохол (оно ''хик'' у наслову је требало да буде хинт), саставни део сваке светковине, па и овог (првог) Божића. Ево неких ствари у којима смо уживали данас (да, данас, видите како сам ажурна!). Ово што следи је модификовани рецепт са сајта kuglof.blog.rs:

Божићни куглоф:

Потребан материјал:

- 250 г путера или маргарина

- 200 г шећера у праху

- 1 ванилин шећер

- 6 јаја

- кора од једног лимуна 

- 100 г сувог грожђа

-100 г кандираних поморанџи

- 50 г сувих кајсија

- 50 г кандираног ананаса

шака крупно сецканих лешника

- 200 г брашна

- 1 прашак за пециво

- 100 г чоколаде исецкане на коцкице

100 г чоколаде за прелив

Суво воће исецкати. Путер, ванилин шећер и шећер измиксирати у пенасту масу. Додати једно по једно 6 жуманаца, лимунову кору, насецкано суво воће, кандирано воће и лешнике. Додати брашно са прашком за пециво и на крају снег од 6 беланаца. Пећи у подмазаној и презлом посутој модли за куглоф у загрејаној пећници на 180° C око 45-50 минута. Након печења куглоф оставити у модли око 10 минута, преврнути и прелити растопљеном чоколадом. По жељи украсити сувим воћем. 

Овако је то изгледало код нас

Потпуно је њам! Уз то, фино иде eggnog, традиционално божићно пиће, попут ликера, настало у средњовековној Енглеској, ако је веровати интернету. Кога брига, када је тако укусан. :)

475 мл млека

150 г шећера

500 мл слатке павлаке

6 жуманаца

200 мл рума (или по укусу, како желите, ја сам ставила мало мање од 200 мл и таман ми је)

3 каранфилића

1 и по кашичица екстракта ваниле

кашичица млевеног цимета

1/4 кашичице мускатног орашчића (може и без, ја данас нисам имала и нисам ни ставила)

Млеко, цимет, каранфилић и ванилу сипати у шерпу, загревати до кључања и онда смањити ватру. Шећер и жуманца пенасто умутити, па додати у проврело млеко и кувати 3 минута, на тихој ватри. Извадити клинчиће и оставити да се охлади. Тада сипати слатку павлаку, рум и орашче, промешати лепо да се све сједини и оставите да преноћи у фрижидеру (или одмах прионите на пиће, као нестрпљива ја). It's freakin' amazing! Једино што је немогуће попити много, брзо засити (како и не би, колико јаја и павлаке!). Од ове количине се добија 6 порција, али то, наравно, највише зависи од тога колике су порције заправо. Ала сам срочила, свака ми част! :)

Слика је са нета, ја не умем овако профи да сликам. :(

И ето, то је најкраћа прича коју сам способна да испричам, па уколико се не ''видимо'' пре Нове године (у случају да се препијем егнога и завршим под јелком или се једноставно улењим, што је много вероватније), желим вам много лепих тренутака, среће, здравља и све што по реду иде у оваквим честиткама (здравице, честитке и сл. ми не иду баш од руке, али мораће да послужи) и да ова домаћица у наредној години буде вреднија, иновативнија и духовитија, па да самим тим и блог буде све бољи. Срећни празници!