23/10/2012

Готик Бајага у патикама... тако некако



Циркус поново у вашем граду, чујте и почујте... домаћица се вратила!



Заправо, нигде нисам ни одлазила, али су ме неке обавезе и (ружна, тужна) дешавања у приватном животу одвраћала од писања и блога уопште. Све је у реду са мужем и са мном, ми смо и даље детињасто заљубљени, ружне ствари су се догађале неким блиским људима, али нећу о томе, јер се бојим да би мој блог попримио goth обличје, са све тамним, плишаним позадинама и музиком Sisters of Mercy... ионако ми је 90% одеће црно, као да студирам богословију (да, гледала сам ''Како је пропао рокенрол'').

Јесам ли вам причала да сам као клинка заправо била потпуно у том фазону? Метал музика, дуге, црне хаљине, мартинке и дуга коса, с раздељком на средини. Вампирски (генетски) блед тен је дошао к'о поручен. Држало ме је до треће године гимназије, а онда сам схватила да ме мрзи да распертлавам мартинке пре физичког и почела сам да носим патике и одећу која више иде уз њих. Мислим да никада нисам изашла из те фазе... забога, удала сам се у старкама! Штавише, сутра идем да пазарим још једне патике, удобне, да се осетим као да ходам по облацима, јер сам фасовала плантарни фасцитис због ношења равних јапанки током целог лета. Пре него што наборате чело и у себи узвикнете: ''Планетарни... шта?!'', поједноставићу - то је упала дела лигамента/тетиве која иде од пете, па испод свода стопала до прстију. Е, пета боли к'о ђаво после дужег мировања (спавања), па су ми ујутро први кораци били као да ходам по ножевима. Осећала сам се као Мала сирена из оригиналне бајке (Андерсен), мада сам више ходала као Хер Флик (муж је заслужан за то поређење). Ето, та глупа, глупа повреда може да се заради од ходања у превише равној одећи, у мом случају, у јапанкама, јер моје мајушно стопаленце број чет'рес' три тешко стаје у нешто женственије. Можда негде преко баре, ал' у земљици Србији се избор своди на теткасте сандале или унисекс јапанке... плантарни фасцитис ту дође као бонус. Ето, кад хоћу да будем модерна.

Кад смо већ код модирања, овог лета сам се мало играла, па сам косу офарбала у омбре стилу... то је оно - горе тамно, доле све светлије, у постепеном прелазу. Могла сам код фризера, али ми је жао да дам паре неком непознатом к'о за то није ни чуо и ко ће у том подухвату експериментисати колико и ја сама, код куће. И успело ми је, ура за уради сама подухвате!



Кажу да свака дама има свог фризера и да се он не мења тако лако. Моја сага је мало компликованија. Прва фризерка је окачила маказе о клин и отишла у пензију, други фризер је емигрирао у западну Европу, развео од жене и нашао мужа, трећа фризерка је такође отишла да окуша срећу ондулирајући бечке госпође, а четврта се није показала најбоље, ошишавши ме као косилицом за траву. Постоји и пета, заправо, која је океј, али није из мог града, па је логистика проблем... и тако моја коса маказе није видела од јануара.


Звучи страшно, али реално, на дугој коси тај проблем највише увиђам ја, веома слабо кума, а муж никако. Он је још увек на седмом небу што сам му услишила жељу да ми макар део косе буде плав, па га ових 10% на крајевима бескрајно увесељавају. Уосталом, да ли мушкарци икада примећују такве ствари као што је 10 цм косе мање? Евентуално ако је 10 све што имате, па се појавите једног дана изгледајући као Шинејд О'Конор... типујем да би приметио, али иначе.. тешко.

Све што ја од фризера очекујем је да зна шта ради, да уме да ме ошиша ''на степенасто'', к'о што волим и да ми не скине кожу с леђа приликом наплате свог труда и рада. Трачеви, хит трендови пролеће/лето 2013, извештаји са фризерских такмичења ме не занимају, на страну што мислим да људи, с ултрамодерним фризурама изгледају као тропске рибице или слична морска створења.



Чак сам одгледала неколико снимака на јутјубу, нешто као ''Како се ошишати код куће'', разним методама - маказама,  Венус бријачима итд, итд. Све у свему, не бих се усудила, фарбање крајева косе није баук, али сумњам да бих тако добро прошла штрицкајући мало овде, мало тамо. Вероватно би се поновила епизода у којој сам се ја, инвентивна четворогодишњакиња, прихватила маминих кројачких маказа, у намери да себи направим фризуру попут оне коју је имао мој тадашњи идол - Бајага. Сећате се оне с краја осамдесетих, или како Амери кажу, the mullet?

бизнис напред, журка отпозади

Не сећам се те ситуације најјасније, али ми кажу да су ме водили код фризера да спасе шта се спасти може, а ја сам свеједно била поносна на себе и свој skill. Можда би данас требало да се стресем од ужаса при помисли на репризу тако нечега, јер схватам шта сам способна себи да урадим, али не, и даље ми је смешно... мада сам свесна да је фризер прва тачка дневног реда. Муж је добио мисију да осмотри фризуре колегиницама на послу, па ако нека делује пристојно, да искамчи број телефона... не зезам се. Сиромах, верујем да таква врста концентрације изискује живце и челичну вољу, али ће свеједно то учинити, мени за љубав. Сутра ћу се распитати и код куме (која је бај д веј у благословеном стању и новопечена домаћица ће добити кумче (јеј!), али кума за сада изгледа као да се прејела и за сада нико не примећује моје кумче, осим нас, упознатих са пројектом ''кумче 2013''), па шта буде - биће, у овом моменту сам спремна чак и на повратак '80s Бајаге, само да се види мала промена. Једино се надам да неће доћи дотле да личим на певача групе Flock of Seagulls


 или Роберта Смита из the Cure,  ма колико га обожавала. 

Што ме подсети - ове године, игром случаја, славимо Ноћ вештица, у част К, која живи на северноамеричком континенту, али нас скоро сваке године обрадује својим присуством, а ове године се поклопило да нас посети на јесен, па сада спремамо бундеве, маске, плетемо паукове мреже и спремамо се за бал. Више о томе веома ускоро! Нећу да обећавам, ионако испада да лажем к'о пас... мада не знам што би пси лагали... не обећавам, али дајем часну реч. Ето. :)

8 comments:

  1. A nije da ne primecuju. Ovaj moje je umeo par puta (posle mojeh eksperimenata sa frizerima) da mi kaze :" E, sad da ides, da ti vrate kosu" :)
    Ja imam 3 frizera - jednog za igranje sa farbama (kod njega zakazujes dva meseca unapred), jednu za sisanje (na 3 dana jahanja dobrim konjem) i ovog seoskog (za povremene lokne ili usputno feniranje)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Koja si faca!
      Ja jedva i jednog imam :D :D :D

      Delete
  2. Мени треба само да је вешт са маказама, све остало умем сама, фенирам и увијам к'о матора, али маказе не би требало у руке да узимам. Ни папир за увијање поклона не умем равно да исечем. :)

    ReplyDelete
  3. Ahahahaha, Bajagin friz je nepobediv :D Ja imam jednu ali vrednu, za šišanje- uvek tačno uradi što sam zamislila, a nekad i bolje :) Za sve ostale akcije oko kose je za mene uvek vazila parola sam svoj majstor :D

    ReplyDelete
  4. jao, pomogla si mi da udarim dijagnozu za moj problem sa stopalom, pošto već godinu dana odlažem da odem kod doktora.

    ReplyDelete
  5. Ала сам дијагностичар! :) Грозна бољка, зар не? Обавезно обућа са потпором, да не буде скроз равна, јер, нарочито јапанке, чине да неприродно покрећеш стопала. Ни балетанке нису боље, али у њих можеш да ставиш анатомски уложак. Мени је боље последњих недеља, откад је мало захладнело, а помаже и масажа, захваљујући доброј вољи (и уценама типа: ако ме измасираш, испећи ћу ти чоколадне мафине) мужа, коњска маст и сличне креме за упале мишижа, зглобова и сл.

    ReplyDelete
    Replies
    1. ahahah, blago tebi za masaže! ja umrem od golicanja ako se bilo ko samo približi mojim stopalima! probaću i neke masti, hvala za savete!

      Delete
  6. Hahaha, duhovito kao i obično. Nadam se da su te loše stvari koje su se dešavale tvojim bližnjima minule.
    Ja sam se jednom prilikom ofarbala u crno (inače sam smeđokosa) i otišla na sastanak sa dečkom (sadašnjim mužem), očekujući njegovu reakciju. Međutim, ništa, on nije ni primetio (bio je mrak, ali IPAK). To ponekad i nije tako loše, pa je i mojih 7 kg koliko sam nabacila pretprošle zime prošlo nezapaženo.

    ReplyDelete