Новопрепечена домаћица

Све ћу ве спржим!

Ја сам пролећно дете, што не мора аутоматски да значи да ми је то омиљено годишње доба, али јесте тако. Није ни вруће ни хладно, могу да носим старке и да не бринем о томе да ли ми се лак на ноктима слаже са било којим делом одеће (деси се да вришти, што због нијансе, што због неслагања са било чим осим са неком радиоактивном честицом, Винча style), могу да носим дуге панталоне, да други не виде колико сам умодричена јер не умем да проценим удаљеност моје ноге од изненађујуће тврдог сточића изненађујуће оштрих ивица, могу да носим своју дугачку тиркизно-плаву јакницу, коју обожавам и која сакрива остатке божићне гозбе која са мном остаје много дуже од зимских празника... могу да дишем и да се не осетим као у сауни, могу да пустим косу, а да се не осетим као радник на високој пећи. Могу да одем до продавнице, а да се не осетим као Носферату када осети зраке сунца на својој деликатној, вампирској кожи...

Хссс!

могу овако до сутра, али почињем себе да подсећам на тв шоп, када набрајају шта све можете да урадите са њиховим производом и на којим га свим местима можете користити (на камповању, у аутомобилу, на послу, док косите траву, медитирате, али станите, то није све! Уколико позовете одмах, на поклон ћете добити и потпуно бескорисни предмет који ће вам скупљати прашину у ормару! Како човек да одоли?). 

Оно што хоћу да кажем је да је ненормално вруће и сунце ме не воли, пече ме к'о пиле у рерни. Јесте, бела сам к'о сир, ал' не могу ни да сиђем испред зграде да купим Форнети, а да ме не пецне. Зато ми се у јутарњи ритуал убацила и крема за сунчање, фактор 50, па да видимо кога ће сад да пржи, мхм. Ревносно се умивам, перем зубе и мажем кремом, сва видљива и сунцу доступна места. Онда уживам у осећају топљења креме на кожи док идем у дневну набавку намирница, мисију плаћања рачуна на сто места у граду, јер нема веће уживанције ићи на један крај града у топлификацију, други да платиш струју, трећи воду, а пошта је успела да се угњезди тамо негде, на североистоку, малтене на Тибету (тако та раздаљина изгледа на + 40). Бар да је на Тибету, тамо никада није овако вруће.

Пре неки дан сам ишла до поште и успела да изгубим јапанку успут, решила је да откаже послушност и распала се неповратно. То сам сазнала тако што сам се најнормалније сагла да проверим може ли се спасти, поцепавши панталоне на туру. Сва срећа па сам обукла дужу тунику и избегла даље брукање. Лаганим корацима у стилу хер Флика сам обавила шта сам имала и одшепала до куће по други пар, тријумфално бацивши издајице у канту за ђубре. Ионако су ми фарбале табане у црно.

Али, чекајте, то није све (Морам да се навикнем да мењам канал када почиње продаја преко тв)! Претходну ноћ је падала нека кишица, до јутра се све осушило, али сам ја, идући по храну за своју вољену мачку, пролазила поред једине баре у граду, чак не може да се назове ни баром, пре је барица, али је неки злотвор успео да протутњи у свом глупавом спортском аутомобилу и испрска ме. Јеј. Хлађење. Сутра мало, вода је била млака.

Зато сам чврсто решила да излазим само ноћу. Сачуваћу тен боје алабастера и мање људи ће имати прилику да гледа како се бламирам из дана у дан. И хладније је! И модрице се не виде у мраку. Win-win ситуација! Још када би поште, банке и остала места са шалтерима радила ноћу или када би се компјутеризовали.. ех, ех, Европо, два'ес' први вече, где си? 

Чин други, сцена прва. Кување. Лети. Две речи од којих ми се, када их употребим у истој реченици диже коса на глави. Што се мене тиче, живела бих на муслију, салатама и сладоледу, али муж је карнивор и сматра да сваки дан мора да једе. Не знам шта је то са мушкарцима данас. Хех. Сад озбиљно, он се с посла враћа око 15ч, по оној врућини и то пешке, откако нам се ауто покварио, а њему истекла дозвола истог дана. Тренутно је све у статусу кво, због врућинчине и чињенице да плата стиже тек после петнаестог. Зато он, сирома', на путу до куће дехидрира и успе да изгуби цирка 2 кг, па га не кривим (много) што би повремено ''нешто кашиком''. Ипак, чак и када укључим климу, поред шпорета је неподношљиво. Имам утисак да ми се праг толеранције суновратио откад имамо климу, просто не знам шта сам радила до пре годину-две, али се водим саветом краљице Викторије - затворим очи и мислим на септембар (или октобар, како је кренуло, тек тада ће захладнети).

У овој врелини, патим и за плажом, пливањем и гњурањем, али муж неће добити одмор овог лета, па ми не преостаје ништа него да напуним каду, пустим звуке таласа на јутубу, направим неки коктел и пустим машти на вољу. Бар нећу да изгорим. То мирење са судбином у односу на очекивања која сам имала за ово лето ме је подсетило на ово:

Једино што на другој слици фали је моја верна мачка која непогрешиво зна када ми је највише врућина, па дође да ме додатно угреје елегантно сместивши своју подгојену позадину на мене - и ни макац. И шта ћу, жао ми је да је мрднем. Греје лаптоп, греје она. Презнојавање је беше добро за целулит?

Но добро, јесте врело као у сауни, клима ми јесте убила оригано на тераси (тренутно на опоравку у кухињи, за сад у критичном стању), али је време бар душу дало за ленствовање. ред дремке, ред мувања по кухињи, ред одмарања, ред панике јер долазе ненајављени (добро, најављени, али за пола сата) гости, муњевито сређивање стана, уз хектолитре проливеног зноја, брзином Брзог Гонзалеса, а након тога срећа што не морам прстом да мрднем, када је о сређивању реч, наредних дана. Тако ових дана судове перем тако што их налијем топлом водом са додатком детерџента, убедим себе да би требало тако да стоје неко време, а онда одем да гледам серију. Једини проблем је - нема довољно серија. Двапут недељно се обрадујем нечему, а остатак недеље проведем хранећи своју радозналост најбизарнијим информацијама са интернета, па завршим гледајући слике мачака. То ми се редовно дешава, увек су маце у питању. 

***

У току писања сам устала да донесем воду из фрижидера и заборавила о чему сам још хтела да пишем. Бојим се да 5% плаве косе које имам однедавно (крајеви су ми плави, решила сам да експериментишем са омбре техником) узима маха, заборављам ствари, тешко сабирам и множим, а почињем да гледам више романтичних комедија. До сада сам мислила да је то мит, али ко зна. Обавештаваћу вас о даљим утисцима. Сада одох да се борим за своју страну кревета, муж спава стилом морске звезде, а спавање у пози тетрис облика (попуњавање слободних површина кревета) чини да и након буђења останем у том положају, па сматрам да је вредно борити се за сваки центиметар. Пожелите ми срећу.

П.С. Како ви преживљавате ове тропске врућине?