10/05/2012

Стокхолмски синдром: Ја волим своју мачку!






Моје млађе љубимче (папагај је старији око три године) можда делује питомо, слатко и доброћудно... на сликама, јер, уживо вас утисак никада не може преварити. Никада се не појављује када неко дође у госте. Чим чује звоно на вратима, улази у combat mode, само што не виче: ''Incomiiiing!" (као у ратним филмовима) и одмах трчи да се сакрије, под кревет, иза завесе, било где, само што даље од страшних посетилаца. Многи гости, који долазе и неколико пута недељно, понекада је не виде месецима. Деси се (једном у сто година) да се гђица окуражи и промоли нос у дневну собу, њушне ногу или две или се смести у најудаљенији угао собе и мрко гледа уљезе. Када (на њену радост) оду, следи инспекција места где су седели, њуш, њуш сваког квадратног центиметра, уз отворена уста, ради лакшег дефинисања мириса и ефекта (за нас, који је гледамо) лагане менталне заосталости, јер тако изгледа када ''откачи'' доњу вилицу. Знам да је то због Јакобсоновог органа, који многе животиње имају у усној дупљи (бла, бла, научнички мамбо-џамбо о чулу мириса), али изгледа - смешно.

Када останемо сами, више није тако снебивљива и фина. Мјау (''Пусти ми воду у лавабоу, жедна сам.''). Уколико игноришем, мјаукаће као да је дерем, да цео комшилук зна да нисам устала на први господаричин захтев, како ли се само усуђујем?! Мјао (''Види ми се дно чиније за храну, умрећу од глади!'')! Каква је то дрскост, види се дно, не само површине једне грануле, него 2-3! Две-три грануле! Ужас! Запостављање сироте животиње! ''Јадна јаааа, мјао, мјао!''

 Човек би помислио да је са француског двора, настала укрштањем најплеменитијих шампионских сорти размажених мачака. Јок, ово моје је покондирена тиква, нађена испод аута паркираног испред моје зграде. Мршави, изгладнели гремлин.



Била је тако доброћудна, никада не бих могла да претпоставим да ће се претворити у правог, правцатог предатора, који ће ме терорисати до границе Стокхолмског синдрома.

 Уколико се догоди да Меги жели негде да легне, Меги ће лећи, без обзира на то да ли је то кревет, тастатура или човек.


 Треба ти лаптоп? Не дам!

 Преферира стомак (болно, када пребаци тежину на предње шапе и упорно стоји, премишљајући се да ли ме је довољно мучила или да сачека још мало, за пун ефекат), груди (када погоди кост, доводи до губљења даха или онесвешћивања) или најгоре место (по нас, хомо сапиенсе), које се може замислити - новине које читамо, компјутерски миш у тренутку коришћења, или било где одакле може да заклони видик на тв, монитор...

Цака је у томе што нормалну мачку можете склонити, без бојазни од каснијег планираног сакаћења виталних органа, али код нашег мачковишта, ситуација је малко друкчија.
Понекад се догоди да сама устане и легне негде другде, али чешћа је ситуација да зенице почну да јој се шире, што није пријатно када је удаљена 10-ак цм од вене на мом врату и увек се питам да ли ће некада начинити тај корак и постати прави мачећи питбул, гледа у мене, гледа и:

а) У милисекунди отвара уста и уједа ме за прво згодно (откривено) место на руци, као змија (понекад ме само убалави, понекад уме да уштине тако да ми сузе крену на очи, а понекад успе и модрицу да остави, све у зависности од расположења).


б) Скочи као опарена и у одласку ме почасти једним ''фффффффрк!'' што тумачим као ''ускоро, смртниче, ускоро...!'' и за сваки случај покривам рањиве тачке.


Без обзира на исход, након пола сата долази код мене као да се ништа није догодило, нит' је она покушала да изврши атентат на моју маленкост, нит' сам ја њу назвала сотониним изданком, пење се на мене уз једно шармантно ''мрњау'' и гура њушку под моју браду да јој чешкам брке јуначке. Онолико пута колико она то захтева. Мислим да ми тиме поручује "You're my bitch", покори се, удовољи ми, мази, чешкај, служи! И поново смо најбоље другарице, наизглед.

Јер, зна се ко је газда у кући, то сигурно није муж, а ни ја.

Морам да напоменем (не само зато што ме у овом тренутку гледа као да тачно зна шта пишем) да ми често, поред кревета оставља поклончиће, који ме сачекају када се пробудим. Углавном бубе које налази на тераси, обезглављене. Ноћу, углавном сачека да ме ухвати први сан, седне на узглавље кревета и почне да ми лиже косу, запетљавајући се у моје, пола метра и кусур дуге длаке, испуштајући мљацкаве звуке. Претпостављам да и поданици понекада заслуже да их кућно божанство удостоји биштења (или како се зове мачји поступак сређивања крзна лизањем). Ох, радости. Ипак ме воли. Понекад.

Воли ме када јој донесем свежу храну, мада ми и тада често упути осуђујући поглед, остављајући ме да размишљам шта сам то погрешно урадила. Да ли вам је Вискас препечен? Заборавила сам да вам дам да помиришете буке? Пребрзо сам вам сипала гранулице у чинију, па нисте стигли да уживате у звецкању хране о дно посуде? Разлога је много, а господарица је ретко у потпуности задовољна. Углавном када спава (само да знате да хрче!).Тада делује анђеоски симпатично, питомо, мазно.

Просто пожелим да је помилујем, али знам да не бих смела, уколико не желим да трпим последице. Наџак је када је неко пробуди. Кад мало боље размислим, наџак је и када се сама пробуди, можда бих могла да почнем да уживам у сваком тренутку и мазим је када се мени прохте... само да развијем вештину спринта... и носим дугачке ногавице. Carpe Diem










12 comments:

  1. " Ako hoces da se udam za tebe, moras da se sprijateljis s' mojom mackom", rece ona..
    To je znaci ta bestija sto postavlja grane u toku noci :) I kako si se usudila da kupis Viskas sa piletinom, sram te bilo :))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Десило се једном да обиђем све продавнице у граду и нигде Вискаса са туном. Мо'ш мислити мјау-фест у наредних 3-4 дана, јер није хтела ни да омирише храну с пилетином. Муж каже да јој он не попушта... али нема појма да се ова извали преко њега чим он заспи :))

      Delete
  2. :D Vidi draga, ja živim sa dva razmažena kučeta zbog kojih sam ponekad prinuđena da spavam na podu jer njihova visočanstva žele krevet a ne žele mene u njemu, tako da...poznate muke ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kuku lele, pa vi zene niste normalne, pa to su zivotinje, "Mrsh sa kreveta, da spavam ko covek"!

      Delete
    2. Ето шта се догоди кад попустиш и дозволиш мушкарцу приступ компјутеру... ц, ц. :)

      Delete
  3. Сви смо ми поданици... :)

    ReplyDelete
  4. Ova slika na trosedu je medena :))
    Ja jesam više onako dog person, ali kad vidim onako lepo mače, samo mi se otme jedno "awwwwwww" :D
    Ali "You're my bitch" me je kupilo za sva vremena :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Нарочито се осетим као her bitch када јој чистим песак, а она ме гледа. Иначе, и ја сам била dog person, имам пса, али он живи на пет минута хода, па се посећујемо, али мм и ја живимо у стану, па је само 'ситна живина' с нама. Откад блиско сарађујем са мачкама (раније су углавном скитале напољу, биле нормалне мачке), јер Меги не излази напоље и стално је ту, некако ме је приволела мачјем табору. Интересантне звери. Шатро припитомљене, а у ствари мали, кућни лавови.

      Delete
  5. Prelepa je! Najkarakternija macka za koju sam ikada cula :)

    ReplyDelete
  6. divna tipična maca, ova slika bunt protiv whiskas piletine je fenomenalna, čuvam na disku tvoju photoshop kreaciju koju si kačila na forumu gdje mace sviraju a tvoja maca pjeva.

    ReplyDelete
  7. Ima na animal planetu neka emisija "My cat from hell", umirala sam sinoc od smeha jer mi je odmah ovo tvoje cudo palo na pamet :)

    ReplyDelete