24/05/2012

Још један доказ да не треба да пијем кафу







Већ сам писала на тему утицаја кофеина (пише она ноншалантно, а у себи то више изгледа као ''Јесам ли већ писала о овоме? Јесам, зар не? Сигурно сам писала, мора да сам писала! Ма, сто посто сам писала. А када сам писала? Кафа, кафа, кафааааа! Блаблабла...) на мој организам и бајних последица попут нервозе, лупања срца, убрзања мисли као када пустите грамофонску плочу на 33 обртаја (сећа ли се ико како то уопште звучи?) , што се углавном своди на дупло више причања, attention span of a goldfish и море глупих идеја у пола ноћи, јер не могу да заспим.

Поред тога што слушам ''Ватање у колцу'' на repeat, интензивно размишљам о томе како се добија посао називања нијанси шминке и лака за нокте.  ОPI -  Sand in My Suit , Deborah Lippmann - Bitches' Brew,  Urban Decay - Asphyxia, Tess Nail - Mummified,  Naughty Nailz - Red Thong In Divorce Court... 

Catherine the Grape



Озбиљно, ко то смишља, и оно најважније, зашто та срећница нисам ја? Дајте ми шољу кафе, римоваћу, смишљати најнебулозније називе за најдосаднију нијансу беж боје коју ми дате, као бела лала!
То мора бити један од топ 5 идеалних послова за мене. О осталих 4 још морам да размислим. Посланик је очигледан избор. Дегустатор чоколаде? Мљац. Муж ме је терао да се пријавим за посао некакве вештице у Енглеској пре годину-две, све што би требало да радим је да повремено изађем обучена у црно (не би се претерано разликовало од моје свакодневице), насмејем наглас као вештица (муж мисли да би ме одма' примили), скрчкам нешто у котлићу и за то ме плаћају 50000 фунти годишње. Машала! Мислим да то заслужује једно место на листи. Нажалост, посао ми је измакао само због ситнице зване британско држављанство. Проверила сам. Долазимо до броја 5, али нека оно остане празно, да могу да пустим машти на вољу. 


Човек би помислио да ће овакво време да успостави некакав баланс са мојим coffee rush стањем, оно, низак притисак, свима се спава када пљушти, али не, мозак се не да, ради 100 на сат. Идеално време да надокнадим пропуштене епизоде др. Хауса, нешто сам посустала, а гре'ота је да одустанем 10-ак епизода пре краја серије. Кад сам успела да смућкам онај сент оноре, могу ваљда и да лешкарим и завршим серију. То ће ми баааш тешко пасти. 

It's not lupus.
Него, распричала сам се о нечем другом, Хју, не прекидај! На памет ми је пало да најчуднији називи руменила, сенки и лакова на енглеском (или француском, да не ситнчарим) звуче прихватљиво, али чик их преведите на српски, Заводница, Ратлук и Нисам стварно конобарица звуче као песме са сингл-плоче певаљке са Ибарске магистрале. Претпостављам да је то разлог зашто имена нијанси на српском и не постоје. Осим код прашка за веш. Планинска свежина, дах јоргована и пролећно јутро, помало неинвентивно, али ради пос'о. 

Ех. Толико идеја, толико ентузијазма, али посла из снова нигде. Крајње је време да дипломирам, кажу да се онда лакше налази посао. Председнику је успело. Нисам могла да одолим.


***


Писање блога се још једном показало терапеутски, убија време док ниво кафе у крви не опадне - најзад ми се малко приспавало. Ставићу једну епизоду Хаусових догодовштина да се скине, док оперем зубе, нађем телефон и ''навијем га'' да ми звони ујутро, таман ће бити спремна, 10 mbit, baby! Још увек ме није прошло одушевљење појачаном брзином, а и како би, ипак сам ја сајбер домаћица, интернет је важан колико и варјача. Само да ова киша стане до јутра, иначе ништа од намирница за ручак, шетњице, песка за Меги... домаћица је загубила ципеле за кишу приликом пролећног спремања и спала на неколико (пари) старки, јапанки и осталих неадекватних комада обуће за овакво време. Прилично сам сигурна да сам неке заборавила и код свекрве. И треба да ми буду мокре ноге кад сам заборавна, у овим годинама. Уколико се загледам у серију и сутра, бићу сува, али гладна... мада, има јагода у фрижидеру. Извини, драги, морала сам да сазнам је ли лупус или нека тропска болест (из серије ''Хаус''), а и нисам могла да нађем кишобран (по потреби уметнути још неки изговор за лењо проведен дан).

До следећег читања (када нећу звучати (добро де, писати) као веверица на speed-у, обећавам!), 

новопечена - и на кофеин неотпорна - домаћица 

4 comments:

  1. Ja imam drugi problem - od kada sam prestala da pušim prestala sam i kafu da pijem, zato se kljukam nesom 3 u 1 sa ukusom pomorandže, koji ima tonu šećera i mnogo je sladak, tako da sam hiperaktivna, tresem nogu 100 na sat i gojim se :/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ако будеш довољно дуго тресла ногу, истрошићеш те 3 у 1 калорије :D
      На мене утичу све врсте кафе, углавном пијем нес (више млека него кафе) али се опет осећам као дрогирана. Прелазим на чај!

      Delete
  2. Hahahha, jao ja imam problem sa Coca Colom, popijem jednu limenku/casu/sholju(to cheshce) i postajem jako hiperaktivna.
    Naravno, taj efekat traje vrlo kratko -_-
    I posle se osecma kao zgazena pogacica.
    Ali, nova sholja coca cole (obicno) resi stvar.


    P.S. Super ti je blogic, pratim ;*

    ReplyDelete
  3. Ovo je moj novi omiljeni blog, samo da znaš! Slatko se ismejah čitajući neke od prethodnih postova danas na poslu. Jedva čekam da vidim čega tu sve ima.
    p.s. i ja sam ''grammar nazi'' :-D

    ReplyDelete