... пре или касније, данас, пуком срећом, на време.
Да се подсетимо: пре неколико месеци задала сам самој себи изазов (<--- линк до детаљнијег објашњења), са циљем да се малко извештим у печењу посластица и да, уопште, то радим чешће. Зарекла сам се да ћу изазов завршити прављењем колача Св. Онореа, фасцинирана њиме још откад га је у својој емисији правио Рудолф са 24Kitchen канала. Морам признати да сам последњих неколико дана преиспитивала своје намере и одлуке, тачније, питала сам се јесам ли нормална и што сам се за то баш ухватила, пошто, реално, делује компликовано, а ја сам аматер. Ипак, обећање је обећање, па када нисам умела да држим језик за зубима и прсте за тастатуром, тако ми и треба. Ево цитата: ''Ипак, стисла сам петљу, написала сам - црно на бело- ухватићу се у коштац са сент оноре противником и једно од нас двоје ће изаћи као победник. Или ћу ја појести њега или ће он мене.''
Св. Оноре је заштитник посластичара и пекара и слави се 16. маја . Негде прочитах да је сент оноре колач обавезан испит сваког посластичара, јер његова припрема укључује неколико техника које сваки професионалац мора да зна - лиснато тесто, тесто за принцес крофне (choux), карамел, посластичарски крем). Ето, професионалац и нека тамо домаћица која мора све да зна. Никада нисам правила принцес крофне, никада нисам правила карамел, а и овај крем ми је непознат. Једино чиме се јесам раније позабавила је лиснато тесто и успело ми је, мада сад тек схватам да никада нисам писала о том свом подухвату; правила сам Tarte Tatin, са јабукама, али не мари, писаћу о њему у неком од наредних постова, данас је дан за сент оноре.
Првобитни план је био да радим по рецепту Рудолфа ван Вина, али нисам могла да нађем снимак те епизоде, а рецепт на сајту је на холандском, претпостављам да знате шта гугл транслејт уради тексту када покушате да преведете нешто дуже од једне реченице. Дакле, могла сам, али би ми требало пола дана да растумачим шта је песник (гугл) хтео да каже и шта су забога 3 ''протеина'', који су преко потребни за крем (накнадно сам сазнала да је то беланце, само што је та реч непреводива са холандског, бар док не ангажујете другарицу која је дипломирала на катедри за баш тај језик). Било ми је жао да је терам да ми преводи све, па сам крстарећи нетом, наишла на један који ми се допао, рецепт Пјера Ермеа, из књиге ''Secrets Gourmands", на блогу La Cerise.
Saint Honoré by La Cerise
Saint Honoré by moi, новопечена домаћица.
Јесте, ова лепотица је мојих руку дело. It's mine, all mine! Нескромна сам, знам, али с обзиром на то да у животу нисам правила већину ових ствари, нисам лоша. Океј, шлаг није тако сјајан, али никада нисам радила са посластичарским шприцем, тако да ми се опрашта.
До 23 часа отишло је скоро 2/3, нисам сигурна да ли ће дочекати јутро, добро је што сам је сликала на време. Ово дефинитивно није посластица која се често прави, хеј, 10 јаја, не памтим када сам користила толико за неку торту, а богме и одузима време. Будите спремни на 2-3 сата зевзечења по кухињи. Ако не, имате форе до сутра да наручите парче, сумњам да ће опстати дуже. Није што је моја, али је мљац.
Овим проглашавам свој изазов завршеним, што не значи да ћу окачити оклагију о клин, не бих то могла мужу да приредим, он тако слатко једе све што направим. Ипак, сада ћу бити храбрија у одабиру, пре изазова су ме компликованији рецепти мало плашили, мислила сам да нећу умети, да ми неће успети, али сам у току овог процеса схватила да ће се мужу допасти чак и ако је у погрешном агрегатном стању, па ми то даје додатно самопоуздање. Ето. Сент Оноре, драго ми је што смо се упознали, видећемо се ми поново, само не баш скоро, сада ми треба одмор.
Додатак:
Иако нисам планирала, нешто ми није дало мира, целу ноћ ми се кроз мисли провлачила идеја о томе да је требало да преведем рецепт и објединим све кораке, јер је на оном страном блогу то помало конфузно и раштркано; можда неко не зна енглески, можда га мрзи да чита све кораке кликћући (каква реч! Компјутерски термини фасцинантно звуче када се мењају по падежима и временима) на различите линкове. Ипак, пошто сам заборавила да сликам већину корака у припремању, користићу слике са дотичног блога, надам се да ми неће замерити, пошто јој тиме одајем признање за труд и рад који су за ову посластицу итекако потребни!
Mazel tov!!
ReplyDeleteJa od navedenog nisam nikad to lisnato testo. U mojoj kujni mini rerna, mini drzac posudja i mini radna povrsina. Kad se dokobeljam normalne kujne, mozda i ja probam taj St. Onore ;))
Ха, моја је заправо ниша 2.5 м дужине, па ти види. Кад упослим и трпезаријски сто, може некако да се ради :)
ReplyDeleteJa mogu da uposlim samo ves masinu koja ne staje u kupatilo pa je zavrsila u kujni :))
DeleteDivno izgleda :))
ReplyDeleteČika Pjer ima dobre slatkiše uvek :)
Izgleda neodoljivo! Svaka čast :)
ReplyDeletePrelepo izgleda!!! Svaka cast!
ReplyDeleteSvaka čast!!!
ReplyDeleteEvo, i ja da posvedočim, fenomentastičasto je, hrskavo, ukusno, mmmmmmm.... nije sto je moja, al sto kuuva, "razbiva" :)
ReplyDeleteХвала вам на коментарима, уобразићу се :)
ReplyDeleteNikad se ne bi reklo da ovo dolazi od novopecene domacice :)
ReplyDeleteBravo! Izgleda fantasticno :)
ReplyDelete