1:0 за Супермесец

У ноћи између 5. и 6. маја, на небу ће се видети Супермесец, тј. нормалан Месец, али за 14% већи, јер је најближи Земљи. Било је на свим вестима: ''Супермесец - идеална прилика за фотографисање, ако до сада нисте!'' - и нисам! ''Супермесец ће одлучити изборе?'' - кажу астролози, а ја бих се радије уздала у пророчанства хоботнице (покојног) Пола. Одлучих ипак да искористим ту прилику, па муж и ја седосмо у вектрицу и зууум - правац природа! Сад кад сам написала ''зууум'' схватам да звучи необично глупо, као да поседујемо свемирску летелицу из ''Џетсонових'', али сам сад одмакла у писању и мрзи ме да мењам. Углавном, упутили смо се ка видиковцу одакле се види читав град (и Месец, разуме се), прошли кроз делић шуме на путу до тог места, кад одједном бљесну! Сев! Грм! Док смо дошли до чистине, црррни облаци су већ заклонили фамозни Супермесец, а једино што сам могла (и успела) да усликам је улична светиљка, уз коју се муж узверао попут мајмунчета. Пун месец чини да људи раде чудне ствари.

Највероватније не бих ни успела да усликам тај феномен онако како сам замислила - немам сталак, а ''из руке'' то тешко иде, друго, немам никаква додатна сочива, па сумњам да би мој Кенон то успео сопственим снагама да изведе. Ипак, желела бих да сам макар имала шансу да пробам.

Супермесец ће се поново појавити за око 400 дана, мада, треба да се поклопи и то да буде пун, што се дешава на сваких 18 (и кусур) година, што значи да ћу га усликати кад-тад! До тада ћу набавити и бољи апарат, сталак и све живо што ми треба, али ми неће утећи. Када је Пера Којот успео да ухвати Птицу тркачицу,  и ја ћу Месец. Мотивација, само мотивација, па макар и осамнаестогодишња; ипак ја памтим као слон.