21/04/2012

Бакине ђинђуве I




Откако је дошло пролеће, а нарочито откад је једног дана 25, а другог 10 степени, новопечена домаћица, тј. ја углавном спава или четвороношке бауља по стану смлаћена временским приликама и променама притиска. С друге стране, гђица Меги је пуна енергије и орна за мјаукање у по дана у по ноћи, с тим што не зна шта заправо хоће, па су нам се дани свели на моје дремање с јастуком на глави док она седи у предсобљу, у мраку и мјауче... мјауче... мјауче. 
Помислила сам да јој је досадно, па сам се прихватила њене омиљене играчке, некакве перушке на штапу, али се све своди да ја млатарам њиме и трчкарам по кући машући играчком, а она седи и посматра, евентуално понекад дотрчи до мене, млатне перушку два-три пута шапом и извали се на тепих. Са ласером је иста прича. Грана донета из парка (за Птицин кавез) је била хит неких пола сата, гризла ју је и нападала, док је ја нисам нагазила босом ногом у мраку и пребројала све звезде, пошто ју је моја љубимица одвукла на сред собе, ту где се најчешће пролази и то потајно, у мраку, када сам кренула на спавање. Тачно је знала моју рутину и то да волим да одем по чашу воде пре спавања, имам утисак да је и планове развијала, као Пера Којот. 
Као што сам већ поменула, пролећни умор ме не пушта, али сам се по завршетку обе сезоне Downton Abbey нашла у ситуацији да немам шта да радим. Мужа сам послала код маме у посету на неколико дана и тиме добила обе половине кревета на располагању, шансу да се поново храним као студент и не радим ама баш ништа, данима. Реших да то време, док сам сама, искористим за активности попут сређивања фиока препуних ситница којима се не зна ни место ни порекло (имам их више него што желим да признам), одлагање зимске гардеробе (сад кад сам то урадила, пашће неки снег, гарант!), дакле, глупих послића који неће ништа променити визуелно, али кад-тад морају да се обаве. Схватила сам да у стану имам накита у кутијама, ћасама, чинијицама, шољицама и кесицама и да би ред био да све то изврнем на једну гомилу и распоредим како ваља. Мајко мила, у тренутку када сам погледала ту гомилу, осетила сам се као гусар у својој пећини с пленом. Откуд ми оволико џиџа-биџа? 

Одувек сам волела накит, али сам га слабо куповала, из простог разлога што сам наследила бакину (повећу) колекцију, а и мама ми је препустила већину својих огрлица, наруквица и прстења, па је мој удео у гомили на сред пода једва неких 5%. 

Разгледајући све оно што годинама нисам видела, још једном сам схватила да је бака била кул жена, са афинитетима ка необичним комадима накита од разноразних материјала - дрво, стакло, ћилибар, кости и коштице воћа - не шалим се! Опремљена сам за све могуће  прилике и свечаности. Једини проблем је што бих морала да се манем патика, а то захтева жртвовање с моје стране.

Након петочасовног сортирања и мозгања где ћу, шта ћу и како ћу, успела сам да направим план за мој пиратски плен (арррр!). Поручила сам мужу да ми донесе неколико летвица од којих планирам да направим држач за огрлице, па ми сада остаје само да сачекам да се врати кући. С летвицом. Остало може да стане у украсне дрвене кутије. 


Ево шта сам све нашла:

Минђуше


Брошеви:


Огрлице:


И још огрлица:


Има још огрлица које треба средити (неке су покидане, па их треба поново нанизати, неке сам накнадно пронашла, па их још нисам сортирала и сликала...), али нешто треба оставити и за други део приче о бакиним ђинђувама. Ево оних интересантнијих, од корала, кости, коштица воћа, камена и сл. Немам појма јесу ли оно рибље кости или шта, али огрлица на првој слици делује интересантно:


Најинтересантнији предмет у целој колекцији је кутијица са украсним каменом (не знам да ли је прави, сумњам - огроман је, а ја немам никакву наследну титулу), а унутра је некакав парфем у чврстом стању, као нека крема, маст, шта ли. Никада нисам видела тако нешто, не знам ни да ли му је то сврха, али има бар 40 година, а и даље мирише, па је сигурно квалитетно, чим је опстало до данас. У сваком случају је загонетна и мистериозна, могу да маштам да је уникатна и у нашој породици генерацијама. Можда ми неко од вас, који читате, разбије илузије и просветли ме чему служи. До тада, ево сличице:

Зар није дивна? Као у руским романима :)
Следећи задатак је да седнем, узмем конац у руке и саставим све оне расуте перлице пре него што их Меги шапицама покупи са стола, а онда ћу их наћи у усисивачу, највероватније. Такав подухват захтева гледање неке занимљиве серије, да време брже прође, хм, хм. Одох да се бацим на посао! До следећег читања,

Ваша новопечена домаћица, изгубљена међу перлицама.

12 comments:

  1. Isto mi je prošlo kroz glavu za kutiju sa kamenom, baš kao iz ruskih romana, divna je :)

    ReplyDelete
  2. Danas je izgleda bio dan za djindjuvisanje :)
    Otela bih ti pola kolekcije :) Misli da znam sta je ona kutijica sa kamenom, ali cu za svaki slucaj konsultovati tetku (precrtano) strucnjaka :)

    ReplyDelete
  3. Wow, ti si jedna bogata zena :D Zavidna kolekcija, zaista~

    ReplyDelete
  4. Позвах маму у помоћ, да видим сећа ли се она откуд баки кутијица, рече да је баки донела пријатељица из Пољске, унутра је дефинитивно парфем, који мирише бар (била сам у праву) неких 40-ак година. Мени је на први поглед деловала као кутијица за бурмут или неки отров :D Одох назад на сортирање :)

    ReplyDelete
  5. Анониман21 Apr 2012, 22:17:00

    Jeste, to je parfem. Prstom promuljas po njemu pa naneses na zglobove, iza usiju, tj. gde god zelis da mirises :) Tako damski.
    Divne su drangulije!

    ReplyDelete
  6. Prelepo, pravo malo blago.

    ReplyDelete
  7. Neverovatno, ti si jedna srećna žena :D Jedva čekam drugi deo.

    ReplyDelete
  8. Svaka cast baki! Meni su brosevi posebno lepi.

    ReplyDelete
  9. vaaaaauuuu!
    mini srcka kad sam videla broseve, sledeci put kad dodjem navraticu da iznajmim nesto. to do tada napisi cenovnik za iznajmljivanje :)

    ReplyDelete
  10. Mislim da sam ljubomorna... jesam, ljubomorna saam :) divan ti je nakit :)

    ReplyDelete