23/02/2012

Чарапица на глави, куглоф у рерни



Данас сам се спремала да проведем поподне уз шољу омиљеног ми црног чаја и неку серију, посегла сам за слушалицама, које су се од силне употребе, понеког гажења и саплитања малко истрошиле, попустиле мало и сада добиле третман лепљивом траком, уз мужевљеву помоћ. Једини проблем је што их је залепио у положај који одговара његовим димензијама његове главе. И мени би било фино, да су ми уши на врату. Тако сам, са једном чарапицом смотаном у сарму на вр' главе, да слушалице буду  таман, гледала серију и размишљала о томе да ми је потребна друкчија забава,  да се поподне може провести и на продуктивнији (и достојанственији) начин од гледања три серије за редом са чармицом (чарапа-сармица) на штрафте као модним детаљем.

Пре извесног времена сам кукала како ми је потребан хоби или неки пројекат, ономад када је напољу падао снег, муж се забављао покушавајући да га надмудри лопатом, а ја гледала серије и размишљала који нови лак за нокте да испробам. Е, па схватих још једном да не може и једно и друго. Или ћу имати лепе нокте и неговати их по читав дан, а да ми највећи напор буде кликтање мишем или ћу жртвовати нокте зарад авантуристичког живота! Изабрах авантуру, нокти су сами отказали послушност и морала сам да их гиљотинирам, али сам дошла на занимљиву идеју чиме да се забавим, нешто научим и, на крају крајева, увеселим мужа који ће највише профитирати из свега тога. Пекарски изазов! Звучало је боље док то нисам написала. Виртуални папир трпи све, па ће и пекарски изазов за сада морати да послужи. Немојте да замишљате петнаестак дебељушкастих мушкараца са белим капицама и брашном на образима и брцима, не правим такмичење било које врсте, овај изазов је само за мене - од мене. Можда би на енглеском било боље? Baking challenge! Хм. fi cuisine! Ето, сад звучи свеЦки. 

Да појасним. Ова домаћица мора да призна да, иако јој кување прилично иде од руке, печење пецива и печење било чега што захтева неко тесто, хм, хм. Успе и то, али то је поље на коме обично забушавам и препуштам другима и искуснијима (маме), не рачунајући мафине и запечене палачинке. Мање посла, мање бриге хоће ли остати живо унутра, хоће ли пропасти ако отварам рерну пречесто и урушити се у калуп, хоће ли се залепити или ћу сести за компјутер и заборавити шта се у кухињи дешава, потпуно игноришући мирисе који одонуд допиру и мачку која мјауче јер схвата да црни дим који куља из пећнице није добар знак. Муж се чак усудио да ми каже да никада не правим тако нешто. И у праву је. Зато на дневни ред ступа овај изазов који ће ми помоћи да усавршим cooking skill или угојим мужа... или оба. Ово почиње да личи на филм Џули и Џулија, када Ејми Адамс реши да блогује о томе како учи да кува по рецептима Мерил Стрип, тј. Џулије Чајлдс, нисам сигурна да Мерил уопште кува, знам само да има духа у гостињској кућици, али то је сасвим друга прича. Претпостављам да уме нешто да смућка, ипак има четворо деце, могу мислити какав је то стампедо кад огладне сви одједном. 





Дакле. Изазов, ма како се звао (подсети ме на Шекспирово ''a rose by any other name would smell as sweet'') је почео данас, лаким задатком, по угледу на бродске кухиње - проверити стање резерви па прионути на тражење рецепта са састојцима који су у том тренутку присутни на броду, пардон, у кухињи.

Лаким ''еци, пеци, пец'' системом изабрала сам неки кувар с полице и прионула на тражење. Успут сам нашла неколико папирића са мистериозним бројевима телефона, цртеж из детињства и неки магазин у коме звезде попут Кристл и Алексис из Династије саветују људе како да се најбрже реше вишка килограма. Сад ви замислите колико је то старо. Избор је пао на куглоф са кокосом; незахтеван, а и калуп ми је при руци, не морам да буцам по шпајзу наилазећи на ствари које сам ћушнула тамо само на неки дан, док им не нађем боље место. Понекад се изненадим када видим шта све поседујем. Машину за издвајање коштица вишње. Довољан аргумент.

Наравно, рецепт који сам нашла није довољно добар за мене креативну, морам да изменим пар ставки, иначе не бих била ја. Штрпнем одавде, додам тамо, прекројим и добијем оно што ми се свиђа. А то иде овако некако:

4 јајета
140 г маргарина (или маслаца)
180г шећера
1 ванилин шећер
1 прашак за пециво
100г кокосовог брашна
125 мл млека
рум по укусу
100 г сувог грожђа

За глазуру:

200г шећера у праху
5 кашика лимуновог сока

Маслац пенасто умутити са шећером и ванилином, па у то додавати једно по једно жуманце. Потом додати кокосово брашно и обично брашно са прашком за пециво и млеко. Лепо умутити, додати рум и снег од улупаних беланаца (пажљиво). Суво грожђе прелити врелом водом и након пар минута уваљати у брашно и сипати у тесто. Подмазати калуп, сипати масу унутра и пећи на око 200 степени док не порумени.  Шећер у праху за глазуру и лимун мутити док се маса лепо не сједини, па њоме прелити куглоф када се прохлади.Voilà. Не знам што ме мајсторисање по кухињи наводи на то да парлам француски, некако ми иде једно уз друго. Дође ми да отворим пекару или да макар своју кухињу урадим по угледу на франуски Paul.


Тешко да ћу то успети у скорије време, али макар могу да замишљам да сам у Паризу тамо где сам то најмање очекивала - у мужевљевом родном градићу, који има пекару направљену по угледу на париског Пола, веома пристојне кремпите и фантастичан црни хлеб (у фебруару је био у облику срца, оборили су ме с ногу). Изгледа малтене исто као на горњој слици. Ко би рекао, успавани војвођански градић с времена на време уме да ме изненади како никада не бих очекивала. 

Но, да се вратим на свој Изазов - схватила сам да нисам написала какав је план! Покушаћу да макар једном недељно направим нешто пристојно, а притом мислим на нешто конкретно, а не на топле сендвиче или брускете - кифлице, погачице, хлепчиће, хеј, можда чак и кроасане, а након данашњег гледања Cake Boss-a питам се да ли су репови јастога 



превелики изазов за мене овако новопечену. Ко зна. За крај, прилажем доказ да онај куглоф нисам само измислила и бацила на блог рецепт без испробавања и прљања три посуде, две варјаче и метлица за миксер. Муж је био задовољан. Не онако како би био да сам му послужила нешто са 300 г чоколаде, лешницима и нутелом уместо шлага, али, слатко је, дај шта даш.








 Шалим се. Чим поједе више од две порције, знам да је добро. Па ето, то је то, сад треба смислити шта даље, да ли савладати вештину прављења лиснатог теста или ударити по традицији и правити нешто што лепо иде уз златиборски кајмак и пршуту? Одлуке, одлуке.


4 comments:

  1. Lep i interesantan post, vidim voliš da modifikuješ recepte kao i ja po nekada...

    ReplyDelete
  2. Машину за издвајање коштица вишње.

    Zar to postoji? :O

    ReplyDelete
  3. Super ti je ispao kuglof :) Ja isto nisam prijateljica s testima, mada ne odustajem od borbe :D
    Svrati do mog bloga da preuzmes nagradu :)

    ReplyDelete
  4. @Zora, модификујем их у 99% случајева, углавном када ми зафали неки састојак, а мрзи ме да скокнем до радње :)

    @Psycho Cat, ооо, постоји, и заправо је згодна стварчица, али се не сећам када сам последњи пут имала прилике да је користим (кроз маглу се присећам да сам помагала мами као мала, од ње сам је и наследила).

    @Andjela, хвала ти :) Можда и ти можеш да пробаш неки сличан изазов, можда се прописно извештимо, шта знаш :)

    ReplyDelete