21/12/2011

Ко још кречи у децембру?





   Само што смо распаковали кофере, а можда и пре тога, мој муж у договору са својом таштом, а мојом мајком, логично, дође на идеју да треба окречити дневну собу, јер је она једина запостављена приликом пролећне акције зване ''шта ако помешамо овај и онај тонер?'', која је резултирала зеленом трпезаријом, жуманце-жутом кухињом и недефинисано тропско црвено/наранџастим предсобљем (спаваћа соба је остала досадно бела, просто не знам шта нам би). Млади смо, хајде да експериментишемо ведрим бојама, рекосмо, и сада се осећамо као да смо на Куби, само да дрвенарију офарбамо у тиркиз или неку сличну боју. Ко је беше фурао тај стил... Касандрина баба, бојим се.

  Већ годинама уназад ја мозгам о потенцијалној боји те, несрећне, дневне собе. У наступу младалачког лудила, изазваног, вероватно, претераним удубљивањем у часописе попут Арт енд декорејшн-а, купила сам угаону гарнитуру јарко црвене боје, од еко-коже (зато што црвени штоф није био у понуди, а праву кожу никада не бих узела; сваки пут бих замишљала сироте кравице, овчице или које год животињице страдају зарад људске потребе за кожним намештајем, имам утисак да би ме софа осуђивала погледом), а мени се пред очима вијорило црвено, и као захукталог бика, ништа ме није могло зауставити у тој намери. Била сам убеђена да ће соба добити +20 бодова за шик уколико би се у њој шепурило 230 цм чисте савршености модерног дизајна...




и била сам у праву, изгледа фантастично... или јесте, док јој моје мачковиште није докачило ћошкове својим ноктима, нарочито када нисам код куће, онако кришом. Прилично сам сигурна да развија оне плаве папире, као Којот, и кује планове за напад, наручује ACME пакете преко Пост Експреса и ко зна како њој падне на памет то што има обичај да ради. Није је уништила пер се, али ју је поштено местимично осакатила. Авај, сама сам крива, сажалила сам се на мршаво, ушато створење, које је цео дан мјаукало испод мог прозора, мислила сам да ће израсти у лењу мачку, која дане проводи пијући млеко и лежећи ми у крилу, а добила сам... гремлина треће генерације. Да, оног који ставља ствари у микроталасну...

   Но, да се вратим на тему, ова дигресија замало да се отргне контроли и мацзила постане главни актер ове приче. 
   Боја зидова мора да се уклопи са бојом угаоне гарнитуре, постојећег намештаја (балканска Икеа, Форма идеале, спас за новопечене младенце, а када се обогатимо, можемо све да ритуално спалимо у дворишту) и бакиним тепихом, који је савршен, ако се изузме рупа, настала заливањем цвећа, чија је саксија имала бушан тањирић, вешто замаскирана једном комодом. Жута не долази у обзир, соба је већ годинама бела, хоћемо промене! Остатак стана је као хавајски коктел, не треба претеривати и иживљавати се са још експериментисања, иначе бисмо стварно могли да снимамо мексичку (или венецуеланску) сапуницу у њему. Магазини и сајтови нису много били од помоћи, јер ја нисам желела сиве зидове (да се осећам као у подморници) нити тапете од 4000 дин/квм, па је избор ипак пао на поликолор. Муж је спретан, разуме се и у подлогу, прање зидова и глетовање. Брзо је закрпио рупе од ексера и сличне недостатке, а ја сам храбро, у радњи, изабрала боју, која је већ на први поглед деловала укусно, што, вероватно, није прва помисао када се бира боја, али сам ја, изгледа, била гладна.

Није имала име, само редни број у каталогу, али мислим да је заслужила макар неки опис... сладолед од лешника? Плазма торта? На страним сајтовима имена су много инвентивнија - Dulce, Honey Butter, Wilmington Tan и сл, а овде, иако тако њам-њам изгледа, има само четири цифре, а ни словца.

   Коцка је бачена! Све би било готово за дан и по, да муж није успео да истегне мишић на ребру. Бокс? Скијање? Карате? Не! Лаптоп је био на каучу, он на фотељи поред и, уместо да устане и узме га, он се пружао преко наслона фотеље и пружао, док нешто није крцнуло... у мужу, не у фотељи. Уз помоћ таште и жене (that's me!) соба је завршена, намештај враћен на место, а читав настали хаос ми је помогао да собу преврнем наглавачке, да све препакујем, пребришем сваку књигу, кутијицу и ћасу, одвојим оно што је битно од онога што се годинама вуче и скупља прашину - динари из Југославије, дугмићи, спајалице, шкољкице, каменчићи, кликери. Кликери! Не један или два кликера, испод регала, гарнитуре за седење и тепиха сам наишла на укупно седамнаест! Све то је било вешто сакривено заслугом нашег крзнатог диктатора који их ћушка на све стране, тако да усисивач и метла не помажу, само велико спремање. Након дужег времена, поново сам се сусрела и са десетак шнала, 2-3 гумице за косу, неколико украса за јелку и два лабела. Све мајсторски угурано и заглављено тако да се открије само ако се намештај подигне и изврне. Мачке, шта друго да кажем?
   Као шлаг на торту, ова домаћица је потрошила који сат једног кишовитог поподнева да се позабави налепницом за зид, која је скоро две године, у неком буџаку, чекала кречење да би добила шансу да се нађе на зиду собе. Занимљива анегдота - листајући сајтове познатих увозника тих лепљивих џиџа-биџа, схватила сам да су цене више од 3000, када је реч о простим дезенима, попут дрвећа, травчица и којекаквих гранчица. Код старих, добрих Кинеза, нашла сам прелепо дрвце, са све кавезом и птичицама, за 150 дин. In your face, грамзиви капиталисти!

Ово је испало малко тамније, због светла

Сада је соба релативно комплетна. Релативно, јер, тепих треба пензионисати, али ме после овог блиц-кречења на саму помисао о бирању тепиха заболи глава, а она не треба да боли од бриге, у ово доба године, не, не. Само од мамурлука изазваног празничним радостима или од превише санкања (ако се снег смилује). Чим поменем празнике, у глави почне да ми бруји ''празници нам стижу, празници нам стижу'' кока-колина реклама, хвата ме еуфорија, невероватна жеља за кићењем моје ''јелкице'', која још увек самује у кутији, јер смо драги и ја скокнули до фамилије у његовој родној груди. Касним, касним, до сада би већ стајала поред прозора, у пуном сјају, али не могу данас, спава ми се, а када ми се спава, нервозна сам, као двогодишње дерле (имам утисак да сам то већ негде, некада, написала?), па нећу ни да почињем кићење вечерас. Сутра је дан К, мачкодлак ће се сигурно обрадовати.


1 comment:

  1. Draga, ja sam se prvo upoznala sa tvojim poslednjim postom, asad krenula od početka. Odmah da podelim: i za glavu i za rep-obožavam ga već. Sita se ismejah :) Uhhh, kad se setim našeg sređivanja stana pred useljenje, te euforije, umora, radosti, nervoze, svega...i biranja boja, naravno. To mi je bio najdraži deo i sa ponosno kažem da sam ga prefektno obavila. Nedavno smo itali analizu od strane psihologa o bojama u životnom prostoru i sve sve sve sam ubola...prava sam domaćica :)
    Ukratko, kuhinja Fanta narandžasti zidovi (dobro sam namučila majstora da je stvori, izmućka i napravi), a trava zeleno-sivi kuhinjski elementi i aparati. Spavaća soba mirna zelena boja, svetla, umirujuća. predsoblje malo jaka zelena, ali ublažena slikama pa je perfect! A dnevna-2 toplo-siva zida (kunem se da siva ume da bude topla), 1 crveni zid i najmanji zid (nama iza leđa)tapet sa prugama crvenim i crnim. Radna sobica neka jedva primetno plava. Ponosna!
    Ja nemam kućnog ljubimca, ali se nadam narednih meseci jednoj kuci (oko koje evo već tri godine od kad smo ovde gnjavim svog dragog)...valjda će biti milostivija prema nameštaju od tvoje mace :D

    ReplyDelete